Pariz

„Grad Svetlosti“, glavni grad Francuske, nalazi se na reci Seni. Najveći grad na kontinentalnom delu Evrope, star preko 2000 godina.
Nemoguće je ne zaljubiti se u Pariz. Ljudi ovog grada imaju stila, njegova arhitektura je zavodljiva i privlačna, njegovi restorani i noćni život osiguravaju uživanje. Ne postoji najbolje vreme za posetu Parizu, u svakom godišnjem dobu grad je živ. Letnji dani izvode ljude na obale Sene, ispijanje kafe u kafićima duž obale, ili u jednostavne šetnje brojnim baštama ili šumama. Brza šetnja od Ajfelovog tornja preko Marsovih polja a onda uzbrdo do blistavog ŠanzElizea sa opalim liscem pod nogama, u jesen predstavlja pravo uživanje. Zimske noći navode da se zagrejete klizanjem po ledu na klizalištu pod vedrim nebom a u proleće se oseća magija u vazduhu obilaskom Pompidur Centra a vazduh je pun finih mirisa iz cvetnih bašti.
Ovde postoji neka veza sa ostalim krajevima sveta. Vekovi urbanog razvoja daju izgled da je savladan snažnim osećajem balansa, kontrasta i estetike. Vidik sa Ajfelovog tornja ili SakrKera otkriva stotine atrakcija koje oko turiste može da uhvati na blic, ali najbolji način da se vidi grad jeste da stavite mapu u svoj džep i dopustite sebi da se izgubite na njegovim ulicama i avenijama, sami otkrivajući grad.
Koliko god da ostajete u Parizu, na polasku ćete znati da ćete se sigurno jednom vratiti.

Zivotinje

[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=F4A_t7xl4Kk]

Rim

Nekada prestonica moćnog rimskog carstva, danas glavni grad Italije. Grad koji nas asocira na gladijatore, pastu, vespe, espreso…

Večiti grad Rim, konstruisan od ruševina, poznat svetu kao Cezarev, otvoren je za turiste kao živi muzej. Vekovi su ostavljali slojeve sa novim izgledom u velikom gradu gladijatora, ludih vozača i restorana sa dobro pripremljenim teseninama. Vespe, mali Fiati i crvena sportska kola brzo jure pored kafića i noćnih klubova duž šetališta, prikazujući Rim iz Felinijevog filma La Dolce Vita. Jezivo savršene fasade kompleksa Stadion Olimpika odslikavaju Musolinijev pokušaj da očuva arhitekturu Cezara.

Da bi se osetio ukus Baroka, posetioci treba da se popnu čuvenim Španskim stepenicama, prošetaju po trgu Navona ili ubace novčić u prelepu Trevi fontanu. Sjaj i raskoš renesanse je verovatno najočiglednija u Popovoj rezidenciji, Vatikan palati ili Mikelanđelovom remek delu na krovu Sikstinske kapele. Od rane Hrišćanske Bazilike do Rimskog Foruma, Koloseuma i Pantenona, sekvence istorijskih tragova nas vraćaju u visine Rimskog carstva.

Može zvučati kao kontrast grada, ali Rim je besmrtan i magično živ u svojoj veštini da pomeša staro sa novim. Neke stare stvari su zamenjene novim, ali Rim je večit

Bec

Jako je teško ne pomerati se u ritmu brujanja Bramsove uspavanke ili Štrausovog valcera ukoliko istražujete atrakcije austrijske prelepe barokne preštonice, Beča, koji je vekovima bio glavni grad izuzetnog Habsburškog carstva. Grad je nadahnut velikim imperijalnim duhom u vidu fantastičnih palata i velikih manastira koji su rasuti po Inerstadtu. Kulturno gradsko nasleđe je uglavnom muzičko, sjajni kompozitori klasike kao što su Štraus, Brams, Betoven, Šubert, Hajdn i Mocart svi su živeli i stvarali ovde. Danas bečki filharmonijski orkestar i Državna kuća opere pomažu da se održi živom gradska reputacija nudeći puno performansa klasične muzike godisnje, više nego bilo koji drugi grad na svetu.

Beč je grad muzike, ali išto tako i sinonim za kremaste kolače, odlične kafice, anđeosko pevanje Hora Bečkih dečaka i ponosno propinjanje Lipicaner pastuva u svetski poznatoj španskoj školi za jahanje.

Beč je počeo kao keltsko naselje na obali Dunava i postao jedan od navažnijih rimskih baza centralne Evrope. Njegova centralna pozicija na strateškoj reci je doprinosila gradu da postane ogomno i moćno carstvo, koje je doživelo svoj vrhunac u vreme burne i žeštoke vladavine blistave Habsburske dinastije. Krajem 19. veka zlatne godine vladavine opadaju. Okupacija nacista u Drugom svetskom ratu je ostavila ožiljke, ali Beč je preživeo sve to i opstao kao preštonica sa mešavinom italijanskog romantizma među nemačkim.

Paja Patak

Opis

Rođena sam 1982. u Beogradu… Od prve godine živim u Kostolcu i imam divnu 4-članu porodicu sa kojom sam provela neke od najlepsih trenutaka u životu…

Tamo sam živela do studija, završila sam elektrotehničku školu “Nikola Tesla” smer elektrotehničar računara, i došla sam na FON…

2007. godine diplomirala sam na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu i sada sam diplomirani inženjer informacionih sistema.

Upisala master na Fakultetu organizacionih nauka na odseku za Informacione sisteme i tehnologiju.

Hvala sto ste posetili moj Blog i nadam se da ćete opet doći.